Основни подаци о школи
МИСИЈА И ВИЗИЈА
МИСИЈА ШКОЛЕ
Ми смо школа у којој се негује толеранција, љубав према раду и учењу, индивидуални приступ сваком ученику, другарство, тимски дух и сарадња са родитељима и локалном заједницом.
ВИЗИЈА ШКОЛЕ
Желимо да будемо школа у коју ће свако дете долазити радо, у којој ће се осећати безбедно и где ће стицати потребна знања за даље школовање.
МОТО ШКОЛЕ
Желимо да будемо школа у коју ће свако дете долазити радо, у којој ће се осећати безбедно и где ће стицати потребна знања за даље школовање.
ШКОЛА ДАНАС
У нашој школи се:
- учи како да се учи,
- стиче основно знање из свих области науке, уметности и спорта,
- развија дисциплина и самодисциплина,
- савладавају се основни конкретни појмови о демократији и толеранцији и
- развија одговорност према себи и другима.
Циљ васпитног рада у школи, темељи се на основама циља васпиања уопште, то значи да се васпитањем остварује припрема за живот, оспособљавање за примену стручног знања и умења и стваралачког коришћења слободног времена, развијање интелектуалних и физичких способности, стицање и развијање свести о потреби чувања здравља и заштите природе и човекове средине, развијање хуманости, истинољубивости, патриотизма и других етичких својстава личности, васпитање за хумане и културне односе међу људима, без обзира на пол, расу, веру, националност и лично уверење, неговање и развијање потреба за културом и очување културног наслеђа и стицање основних сазнања о лепом понашању у свим приликама.
Наша школа је модерна, савремено конципирана школа која нуди квалитетан програм, негује атмосферу толеранције и конструктивне комуникације, која је у стању да одговори потребама времена и прати научно-технолошка достигнућа.
Школа у којој се учи како да се учи, тимски ствара, демократски комуницира, заједнички савлађују препреке, уважавају и поштују различитости, развија одговорност, иницијативност, подстиче радозналост и креативност и омогућује свестрани развој личности детета. Подржавамо савремене методе учења и користимо информационо-комуникационе технологије у наставној пракси, оспособљавајући ученика за самостално учење али и примену знања стечених у школи у даљем школовању и животу.
Посебну пажњу посвећујемо безбедности ученика и доброј дисциплини стварајући сигурно и пријатно окружење у коме деца стичу функционална и трајна знања.
Континуирано улажемо у професионални развој наставног кадра и осавремењивање наставног процеса и повећање постигнућа ученика.
Сматрајући школу средиштем образовног, културног и духовног живота као и кључном за формирање одговорне, демократске и свестране личности, сарађујемо са свим релевантним образовно-научним и културним институцијама као и са локалном заједницом.
Важно нам је да у родитељима имамо добре сараднике и да заједнички радимо на превазилажењу тешкоћа и обогаћивању школског живота.
ПРОСТОРИЈЕ ШКОЛЕ
Школа располаже једном зградом у оквиру које је фискултурна сала и школским земљиштем на коме су делом спортски полигони, а други део је затрављено и уређено школско земљиште.
Наставне просторије:
- 14+4 класичних учионица
- 6 кабинета: биологија, хемија, физика, техника и информатика, ликовна култура, музичка култура
- 1 радионица
- 2 сале за физичко васпитање и
- 1 кабинет за изборни предмет информатика и рачунарство
- 1 мултимедијална учионица
- 1 учионица за продужени боравак
Остале просторије:
- 1 наставничка канцеларија
- 1 канцеларија директора
- 1 канцеларија за књиговођу и благајника
- 1 зубна амбуланта
- 1 кухиња са трпезаријом и магацинским простором
- 1 котларница
- 1 адаптирани део ходника за библиотеку
- 1 адаптирани део ходника за логопеда
- 1 адаптирана просторија за педагога и психолога
- 1 адаптирана просторија за секретара,
- 1 просторија за помоћно особље
- 1 адаптирана подрумска просторија за службени стан домара школе
- 1 радионица за домара
- 1 свлачионица за ученике
- 2 подрумске просторије
- санитарне просторије, комуникације (холови и степеништа).
Укупна површина школског простора износи 4236 m2, а од тога учионичког простора 2061 m2, административног простора 166 m2, школске библиотеке 54 m2 , фискултурне сале 522 m2, школске кухиње са трпезаријом и магацинским простором 316 m2, ходници, адаптиране подрумске просторије и мокри чворови 1117m2, школског дворишта 10.056 m2 (од тога 480m2 спортски полигон) и кошаркашко игралиште површине 464 m2.
ШКОЛСКИ ОДБОР
:Чланови школског одбора:
Представници запослених:
- Јасна Рацковић, проф. хемије
- Мица Савковић, проф. физичког васпитања
- Јулија Ерић, проф. разредне наставе
Представници родитеља:
- Георгина Фреи, професор немачког језика
- Тамара Пантовић, професор српског језика
- Дејан Баралић, инжењер
Представници локалне самоуправе:
- Сузана Димитријевић, дипл.хемичар
- Лола Чвркић, пензионер
- Лепосава Видојевић, пензионер
Руководство:
- председник Школског одбора: Мица Савковић, проф. физичког васпитања
- заменик председника Школског одбора: Тамара Пантовић, проф. српског језика
- записничар: Катарина Поповић, секретар школе
Задаци Школског одбора су:
1. Доноси Статут школе.
2. Доноси Годишњи план рада школе и усваја извештај о његовом остварењу.
3. Одлучује о пословању школе.
4. Одлучује о коришћењу средстава школе у складу са Законом.
5. Расписује конкурс за избор наставника, стручних сарадника и васпитача и даје мишљење за њихов избор.
6. Расписује конкурс за директора и даје мишљење за његово именовање
7. Разматра успех ученика и предузима мере за побољшање услова рада школе и остваривање образовно - васпитног рада.
8. Разматра и друга питања утврђена актом о оснивању и Статутом школе.
НАЗИВ ШКОЛЕ
Живот Вука Караџића:
Вук С. Караџић рођен је 6. новембра 1787. године у Тршићу. Већ у најранијем детињству показао је склоност ка књизи, што је запазио његов рођак Јефто и он му је пружио прва знања. Први буквар из ког је Вук учио био је руски, јер српских у то време није било. Учио је сам. Са 8 година отац Стефан га је уписао у школу у Лозници, али је 1796. године завладала куга па је школа распуштена. Следеће Вуково училиште био је манастир Троноша. У пролеће 1804. године почео је први устанак, а пошто је Вук знао да чита и пише, постао је писар код Ђорђа Ћурчије, једног од устаничких вођа из Срема. Ћурчија исте године гине, тако да Вук у пролеће 1805. године одлази у Сремске Карловце. Учитељ, Лукијан Мушицки, одмах је запазио Вуков дар за језик и књижевност. У Карловцима је Вук остао до краја 1806. године па је отишао у Петрињу, крај Сиска, да усаврши немачки језик. С јесени 1807. године вратио се у ослобођену Србију и у Београду постаје писар у Правитељстујушћем совјету (највише тело устаничке власти). Већ следеће године уписује се у Велику школу (гимназију), међутим, убрзо одлази на лечење од реуме која се погоршавала и довела до згрчења леве ноге у колену, због чега је од своје 23. године морао да носи штулу и штаку.
Значајна дела:
Мала простонародна славенско-сербска пјеснарица(1814), Писменица сербскога језика по говору простога народа написана(1814), Српски рјечник и Српска граматика(1818), Српске народне приповијетке(1821. и 1853), Народне српске пјесме(1823. и 1833), Први српски буквар(1827), Народне српске пословице(1836), превод Новог завјета(1847), Ковчежић за историју, језик и обичаје Срба сва три закона(1849), Српске народне пјесме(1841,1845,1846, 1962. и 1965), Народне српске пословице и друге различите, као оне у обичај узете ријечи(1850), Српски рјечник-друго издање(1852).
Победа:
Вуков језик званично је ушао у школе и био прописан за школске уџбенике 1868. године, тј. четири године после Вукове смрти (7. фебруар 1864. година).
